Tata, kupi mi sve…

Dok se svet bavio Skupštinom UN, Gretom Tunberg i prirodnom katastrofom koja nam preti za koju deceniju budemo li gurali prst u oko planeti, dotle su ga zlehudi kreatori stvarnosti u ovom zapećku, bez straha i zadrške, nama gurnuli do kraja.

“Treba nam novi avion”, vikali su u Vladi. “Meni helikopter”, drao se jedan iz ERS da ga do Banja Luke čuju.

“Kad svaka šuša može da vozi službeni auto zavisnih preduzeća kao da je privatni, jerbo skorojevići to tako rade, zašto onda ja, kao njihov matični šef, ne bih seo u svoj helikopter”, razmišljao je sposobni menadžer novog kova. Jerbo, davno je standard postavio izvesni Šojić, prototip modernog rukovodioca javnih preduzeća, ne kupuje on to sokoćalo zbog sebe, nego zbog preduzeće.

“Kako ćemo kad para nema”, pitali su uglas gledajući u tatu.

Na mudri savet vrhovnog autoriteta nije se dugo čekalo.

“Ma, ko ih je… šiša. Uvešćemo neku novu taksu ili, još bolje, nek’ poskupi struja. Bez helikoptera i aviona ne možemo. To je sad prioritet. Ne mogu više da se brukam kad me Ceca zove. Ovu joj krntiju više neću slati. Reći ćemo da je to za odbranu RS i kvit”, iznelo je trenutno sarajevsko nameštenstvo svoje argumente.

Međutim, nije baš sve išlo tako glatko, pa je mučeni Višković morao da se demantuje. U nedostatku crkvenih bogosluženja sa kojih se oglašava, zatvarajući šahovski penzionerski turnir, rekao je da struja neće poskupeti, a i ako malo poskupi, neće da boli jer se ne zna kad će.

Ako je poskupljenje struje i stavljeno na čekanje, na odbrani ne sme da se škrtari. Jeste da su mladi ljudi mahom otišli odavde i da nema materijala za bunu, ali, ništa ne treba prepustiti slučaju. Zato je u poslednjoj sedmici u septembru formirana Žandarmerija. Lukač je rekao da će se sada svi osećati sigurnije, a Željka da je građanima to bila najvažnija stvar.

Dodik je rekao da, kao mačak slaninu, i dalje vreba trenutak da formira i rezervni sastav policije. Priznao je i da nas niko ne sprečava u tome osim naše hude sudbina što sad nemamo baš para za policiju, a kredit nije lako uzeti. “Ama, trošilo se, letovanje, pa unuci, deca.

Svako traži, a dinara niotkuda. A da bi uzeli kredit, treba nam dozvola ovih idio…ovaj, ovih iz zajedničkih organa”, vajkao se Dodik.

Kako bi to dobro bilo da možemo da uzimamo kredita koliko hoćemo. Celu potrošačku korpu bismo tad kupili, a ne samo pola.

Ali, šta je potrošačka korpa spram sportskih uspeha? Može li se pun frižider i plaćeni računi meriti sa zadovoljstvom kada vidimo da naši pobeđuju?

Što reče onomad onaj, nek’ Zvezda pobedi, pa tama puta za Ljubinje nikad i ne bilo. Ima i to logike. Pobedama se raduju svi, a putu za Ljubinje bi se obradovao tek poneko. I sve ih je manje.

U tim razmišljanjima nam dođe i jesen i jevrejska, ali ipak Nova, i to 5780. godina.

A to je samo po sebi utešno iz najmanje dva razloga. Ako nas Zemlja trpi 6 hiljada godina, valjda će još koju izdržati. I, sve što nam se dešava, ova planeta je već videla. I prošlo je.

Milanka Kovačević