Retko kada se desi da je neko mesto na svetu toliko specifično da neprestano fascinira ljude, a upravo jedno takvo se nalazi u Rusiji. To je selo u Sibiru, koje važi za najhladnije mesto na planeti, gde živi negde oko 500 stanovnika.

Selo Ojmjakon se nalazi u Republici Saha, u dalekoistočnom delu Sibira u Ojmjakonskom rejonu. Najhladnije je nastanjeno mesto na našoj planeti od 1926. godine, gde je najniža izmerena temperatura -71,2 °C.

Nalazi se na levoj obali reke Indigirke, a stanovnici se pretežno bave stočarstvom i ribolovom. Od glavnog grada Jakutije, Jakutska, Ojmjakon je udaljen oko 1.100 kilometara prema istoku.

Specifičnosti mesta

Mesto je dobilo ime po Ojmjakonskoj reci čiji je naziv došao od reči kheium iz evenskog jezika, što bi u slobodnom prevodu značilo — nesmrznuta voda, mesto gde ribe provode zimu. Prema drugom izvoru, rečnik tunguskog jezika, navodi da evenska reč heyum znači zaleđeno jezero.

Administrativno pripada Jakutiji (Republika Saha), u okviru Ojmjakonskog ulusa. Smešten je na svega tri stepena od polarnog kruga. Predeo se odlikuje zajednicom tundre i tajge, a nadmorska visina mesta je 741 metar.

Ojmjakon je smešten na Ojmkonskom platou koji je omeđen Ojmjakonskim planinama (3.003 m) na zapadu i jugozapadu i planinom Tas Kistabit (2.341 m) na severu i severoistoku. Reka Indigirka je sa istoka usekla svoju dolinu i Ojmjakonsku kotlinu.

Zemljište se zaleđuje do dubine od čak 1.500 metara. Kako je Ojmjakon blizu severnog pola, dužina dana i noći tokom godine izuzetno varira — tokom decembra dan traje tri, a u junu 21 sat.

Klima

Ono što ovo mesto izdvaja od ostalih jesteoštra kontinentalna klima. Ekstremno hladne zime sa srednje toplim letima. Sunčev sjaj je intenzivan. Ovo mesto se naziva i „Pol hladnoće“ severne hemisfere. Najniža do sada izmerena temperatura je –68°C u meteorološkoj stanici Tomtor godine 1933.

Temperatura od -71,2°C zabeležena je na spomeniku u Ojmjakonu. Tokom leta temperature mogu dostići 25-30° Celzijusa, pa je godišnja amplituda u ovom mestu veća od 100 °C.

Tople vode

Okolina Ojmjakona je bogata izvorima tople vode. Glavni vodeni tok je Indigirka, koja teče sa istoka. Izvire na Halkanskim planinama, tačnije nastaje od dva manja toka — Tura Urjah i Tarin Jurah. Dugačka je 1.726 kilometara i uliva se u Istočnosibirsko more.

U periodu od oktobra do maja površina reke se zaledi. Pogodna je za ribolov budući da je bogata vrstama poput repuške, čira, muksune, zatim omulja i drugih vrsta. Jugoistočno od sela nalaze se i dva veća jezera — Boljšoj i Mendereljah.

Predeo je prekriven tipičnim predstavnicima tundre i tajge. Na području Ojmjakona živi specifična vrsta konja koji su sličnim ponijima po visini, a odlikuju se izuzetno dugom dlakom koja ih štiti od hladnoće tokom zime.Vode su bogate ribom, a u šumama žive irvasi.

Stanovništvo

Prema proceni iz 2012. godine u Ojmjakonu živi 512 stanovnika, dok je po podacima popisa iz 2010. bilo 462 stanovnika (230 muškaraca i 232 žene). Prema nacionalnom sastavu iz 2002. najbrojniji su Jakuti, a zatim slede Rusi. Zvanični jezici su ruski i jakutski.

Zbog izuzetno niskih temperatura uzgajanje žitarica, i gajenje voća ili povrća nije moguće, a u ishrani su, shodno tome zastupljeni divlji plodovi lokalnih biljnih vrsta. Među lokalnim specijalitetima izdvajaju se mlečni proizvodi „hajak“ i „kjorčeh“, koji su slični puteru i sladoledu, kao i najpoznatije ojmjakonsko jelo — „stroganina“ (ostrugana sveže zaleđena riba).

Zbog problema sa zaleđenim cevima ovi ljudi umesto wc-a koriste jame koje iskopavaju na ulicama ispred kuće. Da bi im stoka preživela užasno hladne noći prave izolovane štale u kojima temperatura ne prelazi ekstremne minuse. U Ojmjakonu postoji samo jedna prodavnica u kojoj je moguće nabaviti potrepštine i to nije sve dostupno svakoga dana.

Zahvaljujući čistom vazduhu, zdravoj ishrani i čistoj vodi, stanovnici Ojmjakona su poznati po dugovečnosti.

Stanovništvo Ojmjakona se najvećim delom bavi stočarstvom, tačnije gajenjem irvasa i divljih konja. Okolina mesta bogata su nalazištima i rudnicima zlata koji se eksploatišu.

Internet, škola, radna mesta

Usled niskih temperatura u Ojmjakonu nema mobilne telefonije i signala. Turizam je razvijen na bazi klimatske specifičnosti (najniže temperature), što je razlog dolaska turista.

U selu se nalaze škole i obdanište, zatim dom kulture i sportski centar. Čak iako temperatura padne na -50 stepeni Celzijusa, deca i dalje idu u školu. Časovi se otkazuju za učenike od prvog do petog razreda samo ako temperatura padne na -52 stepena.

U istočnom delu se nalazi lokalna mlekara i pilana. Južno od sela Tomtor nalazi se aerodrom Ojmjakon, koji je sagrađen tokom Drugog svetskog rata, a zatvoren je 1970-ih godina.

Ima jednu zemljanu pistu dužine 1,9 kilometara. Opštinska zgrada se nalazi u centru Ojmjakona.

Pogledajte kako izgleda najhladnije msto na planeti u prilogu Russia Beyond: