ASTRONOMI UPLAŠENI: Snimili smo nešto što NE BI TREBALO DA POSTOJI
Istraživačima je već bilo neobično kada su uočili neke galaksije koje se sastoje gotovo isključivo od tamne stvari, ali pronalazak DF2 ih je zapanjio…
Astronomi su, na svoje veliko iznenađenje, otkrili galaksiju koja gotovo da nema tamne materije, nevidljivog i zagonetnog porekla za koje se smatra da deluje kao neka vrsta “lepka” koje pomaže u formiranju galaksija.
Ovo otkriće je “izazov postojećim teorijama o nastanku galaksija”, istakao je Piter van Dokum sa Univerziteta Jejl, u Sjedinjenim Državama, glavni autor studije objavljene u sredu u časopisu “Nature”.
– Ovo je zaista bizarno, dodao je njegov kolega Roberto Abraham, koautor studije sa Univerziteta u Torontu.
– Galaksija ove veličine bi trebalo da ima 30 puta više tamne od obične materije, ali tamo tamne materije uopšte nema, rekao je Abraham AFP-u napominjući da to ‘ne bi smelo da bude moguće’.
Spomenuta galaksija nazvana NGC 1052-DF2, ili kraće DF2, udaljena je od Zemlje 65 miliona svetlosnih godina i pripada skupu ultradifuznih galaksija izuzetno male gustoće. Slične je veličine kao i naš Mlečni put, ali sadrži znatno manji broj zvezda.
Obična materija (atomi) koju čine zvezde, planete, gas i prašina sačinjava tek 5 posto svemira. Tamna materija, koja je i danas jedna od najvećih zagonetki suvremene astrofizike, čini više od 25 posto svemira.
Ona je nevidljiva i može se otkriti samo na temelju njenog gravitacijskog delovanja na druga tela u svemiru. Naučnici misle da ona galaksijama daje dodatnu masu, što stvara “višak” gravitacije koji omogućuje galaksijama da se ne raspadnu.
Naučnici su dosad smatrali da “sve galaksije imaju tamnu materiju. Ovako velika galaksija morala bi imati trideset puta više tamne nego obične materije”, rekao je za AFP Roberto Abraham sa Univerziteta u Torontu. “Umesto toga, otkrili smo da uopšte nema tamne materije. To ne bi smelo da bude moguće”, dodao je.
DF2 je otkriven pomoću originalnog optičkog teleskopa nazvanog “Dragonfly” (Vilin konjic). Konstruisali su ga Piter van Dokum i Roberto Abraham. Postavljen je u Arizoni i ima 48 objektiva.
Njime se mogu posmatrati svemirska tela veoma slabog sjaja. Zahvaljujući tome je i mogao da otkrije ultradifuzne galaksije.
Istraživačima je već bilo neobično kada su uočili neke galaksije koje se sastoje gotovo isključivo od tamne materije, ali pronalazak DF2 ih je zapanjio. Zapravo, šok je došao tek s odgodom, s obzirom da su ovu galaksiju još pre identifikovali ruski astronomi, ali tada nisu primetili jedinstvenost.
Tek kada je van Dokumov tim naučnika počeo, uz pomoć drugog teleskopa na Havajima, posmatrati kretanje nekoliko zvezdanih klastera u DF2, a u svakom od kojih je bilo oko 100.000 zvezda, stvar se počela razvijati u neočekivanom smeru. Primetili su, naime, da se klasteri kreću istom brzinom kao i sama galaksija, što ne bi bilo moguće da je u njoj prisutna tamna materija – tada bi se kretali ili brže ili sporije.
Abrahams se prisetio kako je prvi put kada je video grafički prikaz kretanja klastera u DF2 pomislio da je došlo do nekakve greške.
– Svi smo se pitali jesmo li negde zabrljali, jesu li prikazi bila pogrešni, a onda mi je u jednom trenutku sinulo o čemu je tu zapravo reč. Bio je to ‘OMG’ (Oh my God – O, moj Bože) trenutak.