Vijesti o nasilju, ubistvima, brutalnom premlaćivanju, maltretiranjima, silovanju, postale su nažalost naša svakodnevnica…

like nasilja su nas preplavile, a strah i opšta nesigurnost uvukla se među građane, koji žive u strahu za svoju i bezbjednost svoje porodice. Višestruki povratnik, poznati banjalučki kabadahija, kriminalac i nasilnik Dejan  Kostić Dela, vođa navijača i član Uprave FK Borac, istaknuti aktivista SNSD-a i pouzdan čovjek Partije za prljave poslove, pretukao je više mladića u Banjaluci, svoje nasilje snimao i objavio kako bi širio strah i svoju reputaciju nasilnika. Dela je blizak Vuci Zeljkoviću, poznatijem kao „banjalučki Arkan“, inače sestriću Milorada Dodika.

Mladen Miljanović iz Šekovića, takođe istaknuti član i aktivista vladajuće stranke, silovao je i pretukao djevojku u kafiću u Šekovićim. Iako ima samo 19 godina, Miljanović već ima bogat policijske dosije, sumnjiči se za teški kriminal, a silovanje djevojke u kafiću je vrhunac bahatosti mladog nasilnika, koji je mislio da će ga Partija štiti od svega, i da će sva zlodjela proći nekažnjeno.

Album „Dodik, SNSD i ja“, na kome se nalazi takođe presuđeni kriminalac Mićo Kraljević, SNSD-ov načelnik opštine Vlasenica, pokazuje bliskost Miljanovića i njegove porodice vladajućim i bezbjednosno-interesantnim strukturama.

Bokser Marko Čolić koji je pokušao da ubije novinara Vladimira Kovačevića, takođe je blizak vladajućim strukturama, a sponzor njegovog meča bio je Milorad Dodik. Čolić je do hapšenja boksovao za klub „Hektor“ iz Laktaša na čijem je čelu Predrag Stanković, sin Buda Stankovića, kuma Milorada Dodika.

Policija nije uhapsila ubice i naručuioce ubistva Slaviše Krunića, kao ni Davida Dragičevića, Milana Vukelića, Miloša Ostojića, Siniše Milićevića Tigra, Nikole Đurovića…  Desetine ubistava širom Srpske su i dalje nerasvijetljena, a bezbjednosna situacija nikada, pa čak ni u ratu, nije bila lošija.

Država i njene institucije ne funkcionišu, razbojnici često prolaze nekažnjeno, i to je ključni uzrok anarhije i nasilja u društvu. Pravosuđe je najgori dio države i društva, a blage presude, predugi procesi i mnoge sramne presude kojima su kriminalci amnestirani i oslobođeni za teška počinjena krivična djela, motivisali su mnoge da postanu kriminalci i nasilnici, pređu na drugu stranu zakona. Partija ih štiti, smiješne i mizerne kazne koje eventualno dobijaju dodatno ih motivišu, pa ne treba da čudi bujanje svih oblika nasilja.

Posebno je interesantno što je većina nasilnika i kriminalaca vrlo bliska vladajućim strukturama, ili su istaknuti članovi vladajuće stranke. Vjerujem da ništa nije slučajno. Sličan se sličnom raduje, i poslednja dešava samo potvrđuju ono šo već godinama govorim – da je vladajuća stranka kao magnet usisala svo smeće u društvu. Što je osoba lošija, beskrupuloznija, ima veći dosije a manje morala, to više napreduje u nakaradnom sistemu i penje se na veću funkciju i položaj. Slike nasilja jasno stvaraju mozaik koji pokazuje da se generator nasilja, devijacija, ludila i kriminala nalazi na vrhu države, i da se talas nasilja neće zaustaviti sve dok se na čelu Srpske nalazi oligarhija koja je izvor zla. Od građana zavisi kada će se spirale zla koje nas vuku na dno zaustaviti, i kada ćemo početi da napokon živimo u pravnoj državi i uređenom društvu u kome će svako biti siguran.

Nebojša Vukanović