Postoje svi razlozi da verujemo da je Noć veštica prognana iz RS samo zato da ne bude baš toliko očigledno da one ovde kolo vode. Ipak, dosetljivi kakvi po prirodi jesmo, zaposednutost institucija od nečastivih sila nije nam promakla. Jer, na sudu se ne nadamo pravdi, u policiji zaštiti, a u bolnici zavoju. Stoga je trenutno najvažniji zadatak pronaći efikasnog egzorcistu.

Tama je najbolji prijatelj svih mračnih duša koje su, izgleda, ove naše prostore prepoznale kao svoj prirodni habitat.

A kako drugačije nego mračnim silama možemo objasniti da ubice dva policajca u Sarajevu otkrivaju suviše sporo dok se tragovi hlade. Nismo mi po prirodi nepoverljivi nego nas je iskustvo tome naučilo. A ono kaže da je sve relativno. I zločin i svedočenja i dokazi koji su posebno skloni da u jednom momentu ispare. Jedno ubistvo nakon 13 godina je na putu rasvetljenja, a počinilac je policajac. Suviše je mraka nad policijom. To je znak da samo ona može i mora da se razračuna sa zaposednutima među sobom. Jer, nije kolegijalnost nego saučesništvo ako se prećuti nepravda. O zločinu da ne pričamo.

Da nam je zemlja zaposednuta potvrdila je i CIA koja je BiH opisala kao monstruma u kojem kriminal, korupcija, tranzit i trgovina narkoticima cvetaju, dakle, jedna krajnje mračna slika. Iz Amerike se možda jasnije vidi, ali se ovde oseti da je sve tako i mnogo gore.

Zaposednut je bio i banjalučki aerodrom, što od onih koji su jedva čekali da se ukrcaju i odu iz zemlje, što od krema našeg rukovodstva koji je sa osmehom pozdravljao avion, čudo neviđeno, nastojeći da javnost ubede da je postignut ogroman uspeh.

Zaposednut je ove sedmice bio i tehnički predsednik RS Milorad Dodik čim je za mandatara predložio gospon Viškovića. Za očekivati je da čovek sa tako dugim političkim stažom, mislim da Dodika, zna da predsednica treba da predloži budućeg premijera. Ili se u tome on rukovodio onom narodnom – jednom predsednik, (za)uvek predsednik. Biće ipak da je došlo vreme da ne mora da vodi računa o sitnicama kao što su procedura, podela vlasti, demokratija i ostale trice i kučine. Ako ko iz prve ruke zna da ne postoje institucije već samo kulise, onda je to on.

Kad smo već kod Željke Cvijanović, pa, sama je priznala da igra kako Dodik svira, tako da je zaposednutost njeno skoro pa prirodno stanje. Još od izborne kampanje je ubačena u neki “dancing mode” i ne prestaje.

Da se uticaju nečastivog ne mogu odupreti ni namudriji među nama svedočili smo prošle nedelje kada smo se pitali šta se desilo sa Matijom Bećkovićem. Preterivanje jeste njegov manir, ali Dodika nazvati novim kosovskim junakom jedino može da se objasni zaposednutošću. Čak su i najostrašćenije Dodikove apologete zanemele pred ovakvim izrazom udvorištva od kojeg su se istinski junaci okrenuli u grobu.

Na ovaj primer zaposednutosti je iz magle uspavanih uspomena, izronio otac Makarije, čuveni egzorcista iz Crne Gore poznat po efikasnosti isterivanja nečastivog. Ali, avaj. Tračak nade da se ostarelom akademiku pomogne je zgasnuo u trenu kada je stigla vest da je Matija na spisku osoba kojima je zabranjen ulaz u Montenegro. Makarije ne može napolje, dok Matiju ne puštaju unutra.

Kraj sedmice, tako, dočekasmo u pat poziciji.