To potvrđuje odgovor iz Okružnog suda u Banjaluci na Žurnalovo pitanje da li je i za kada zakazano novo ročište za početak suđenja Slavici Injac.

Iz Okružnog suda Banjaluka Žurnalu je rečeno da će ročište Slavici Injac biti zakazano kada se za to steknu uslovi, odnosno kada postupajući tužilac obavijesti Sud da je pribavio dokaze od Tužilaštva Bosne i Hercegovine.

„Povodom Vašeg upita od dana 29.07.2019. godine, obavještavamo Vas da je suđenje S.I. odgađano na zahtjev Republičkog javnog tužilaštva Republike Srpske, Posebnog odjeljenja za suzbijanje korupcije, organizovanog i najtežih oblika privrednog kriminala Banjaluka, iz razloga što postupajućem tužiocu do danas nisu dostavljeni dokazi od strane Tužilaštva Bosne i Hercegovine, a tužilac se ne može upustiti u suđenje bez istih. U vezi sa navedenim, ročište u ovom predmetu nije zakazano“, odgovorili su iz Okružnog suda Banjaluka.

Suđenje bivšoj direktorici Agencije za bankarstvo RS-a Slavici Injac odlagano je dva puta. Prvo 27. februara, uz objašnjenje da u Republičko tužilaštvo još nije stigla optužnica protiv nje iz Tužilaštva BiH, a potom 10. juna, kada nije obrazloženo odlaganje ročišta.

Republičko javno tužilaštvo je potom objelodanilo da je optužnica protiv Injac iz Tužilaštva BiH stigla tek 15. marta.

Tužilaštvo BiH je optužnicu u predmetu “Bobar banka” podiglo u martu 2017. godine i njom je obuhvaćeno 16 osoba, među njima i Slavica Injac i direktorica Investiciono-razvojne banke RS-a Snježana Vujinić.

U oktobru prošle godine na zahtjev advokata Slavice Injac, Vijeće Suda BiH je izdvojilo predmet protiv nje i prebacilo ga na Okružni sud Banjaluka.

To znači da je optužnica protiv Injac iz Sarajeva do Banjaluke putovala pet mjeseci. Bio je to alibi Republičkom javnom tužilaštvu, odnosno njegovom Posebnom odjeljenju za suzbijanje korupcije, organizovanog i najtežih oblika privrednog kriminala, za odlaganje ročišta u februaru. Onda je u martu stigla optužnica, ali, kako su Žurnalu saopštili iz Okružnog suda, ne i dokazi, pa se ne zakazuje novo ročište. Sve to izaziva opravdanju sumnju da Tužilaštvo BiH i Republičko javno tužilaštvo svjesno opstruišu početak suđenja Slavici Injac.

Prvo, nevjerovatno je da optužnica iz Sarajeva do Banjaluke putuje pet mjeseci, a još je nevjerovatnije da uz optužnicu nisu dostavljeni i dokazi. Za pet mjeseci dokazi bi stigli da su ih, jedan po jedan, slali golubom pismonošom, a ni tri dana ne bi trebalo da su ih odaslali kočijom koju vuku potkovani konji.

Ako već iz Tužilaštva BiH nisu dostavili dokaze, pitanje je zašto iz Republičkog tužilaštva nisu urgentno tražili da se stvar riješi i omogući početak suđenja?!! Očito je da i jednom i drugom tužilaštvo odgovara da je predmet Injac na čekanju.

Iz Tužilaštva BiH nisu Žurnalu odgovorili zašto je trebalo punih pet mjeseci da Republičkom javnom tužilaštvu u Banjaluci dostave optužnicu protiv Injac. Portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić je na naš upit odgovorio da pitanja dostavimo putem pošte ili lično donesemo u tu instituciju! Jasno je da bi odgovore dobili za par mjeseci, a možda i nikad.

O razlozima odgađanja početka suđenja Slavici Injac nikakav konkretan odgovor nismo dobili ni iz Republičkog javnog tužilaštva, koje nas je za sve informacije o odlaganju sudjenja Slavici Injac uputilo na Okružni sud Banjaluka.

A nije da nisu imali šta da odgovore. Recimo, da li su tražili objašnjenje od Tužilaštva BiH zbog čega je optužnica iz Sarajeva do Banjaluke putovala pet mjeseci i zašto uz nju nisu dostavljeni dokazi?

Ili, da li su u međuvremenu insistirali da im se dostave dokazi, kako bi suđenje moglo da počne?

Nakon svega, jasno je da Tužilaštvo BiH i Republičko javno tužilaštvo imaju cilj da „slučaj Injac“ padne u zaborav, a moguće i u zastaru, bez obzira na teške kvalifikacije iz optužnice bivše direktorice Agencije za bankarstvo RS.

Slavica Injac je optužena za organizovani kriminal i zloupotrebu službenog položaja ili ovlaštenja u predmetu “Bobar banka”, skupa sa još 15 osoba.

Ona se tereti da je još od jula 2009. imala saznanja da “Bobar banka” ima veliko izlaganje kreditnom riziku prema grupi povezanih lica, jer je imala uvid u zapisnik o kontroli poslovanja “Bobar banke”, ali nije učinila ništa da to spriječi.

Injac i ostali osumnjičeni za propast „Bobar banke“ uhapšeni su u akciji „Lavnina“ u martu 2016. godine. Tada se tvrdilo da je pokrenuta istragu u jednoj od najvećih, ali i najskupljih afera u istoriji BiH. Uhapšeni su optuženi da su nezakonitim djelovanjem načinili štetu i omogućili nezakonito sticanje imovinske koristi u iznosu od 123 miliona konvertibilnih maraka. Agencija za osiguranje depozita BiH oštećena je za oko 56,7 miliona maraka, jer je morala da isplati depozite do 50.000 maraka, ćime su direktno oštećeni svi građani BiH.

Istraga poslovanja “Bobar banke” morala je, izvan svake razumne sumnje, pokazati da je zločinačka organizacija, kao dio sistema, vrlo smišljeno, detaljno i temeljno opljačkala građane Bosne i Hercegovine.

Najodgovornija za nezakonitosti u radu “Bobar banke” i štetu od stotine miliona maraka snosi upravo bivša direktorica Agencije za bankarstvo RS Slavica Injac, koja je bila upoznata sa svim nezakonitostima u poslovanju banke, ali nije preduzela baš ništa da to spriječi.

Nerad Tužilaštva BiH i Republičkog javnog tužilaštva u predmetu Injac, sasvim moguće, ima političku pozadinu.

Nakon hapšenja bivše direktorice Agencije za bankarstvo RS, kao i direktorice IRB RS Snježane Vujinić u akciji „Lavina“, Milorad Dodik, tadašnji predsjednik RS-a, javno im je pružio podršku, tvrdeći da njihovo hapšenje ima političku pozadinu i da se radi o „bespotrebnoj manifestaciji sile SIPE i Tužilaštva BiH“.

Slučaj „Bobar banka“ u međuvremenu je postao jedan u nizu zaboravljenih slučajeva, zatrpanih u ladicama pravosuđa BiH. Za to vrijeme Bobar banka je likvidirana, na računima su izgubljeni milioni i nikom ništa.