Afere se kriju, a optužnica nema
Spektakularna hapšenja, bezbrojni predmeti, milionske afere – sve je na čekanju, ili u fiokama. Glavni likovi nezakonitih radnji nakon kraćeg odmora u zatvoru izašli su na slobodu. Bez optužnice. Dosadašnja praksa je pokazala da tužioci, uglavnom, ne reaguju. Afere su u čvrstom zagraljaju politike i pravosuđa prikriju.
“Šefovi političkih partija ljudi su koji imaju najveću političku i drugu moć u BiH. Znaju da onog trenutka kada sistem profunkcioniše, da će oni prvi biti na meti. Kada bismo imali efikanso i nezavisno pravosuđe, oni bi bili prvi procesuirani”, kaže Ivana Korajlić iz “Transparensi internešnela BIH”.
Dvadesetak tužilaca za borbu protiv kriminala i korupcije prošle godine nije podiglo nijednu ozbiljnu optužnicu. Osim u slučaju Kemala Čauševića. Akcija “Pandora” opisana je kao najveća poslijeratna akcija protiv organizovanog kriminala.
Šteta sa dvije milijarde preračunata je u tek dva miliona maraka. Od 14 registratora dokaznog materijala ostala su samo dva, dok je iz optužnice eliminisano krivično djelo organizovani kriminal. Možda baš zbog priče da će optužnica ovom predmetu uzdrmati vrhove SDA, HDZ-a BiH i SNSD-a. Međutim, od te priče nije bilo ništa.
“Ja da mogu natjerati ovo, da ne kažem, kilavo Tužilaštvo. Da mogu, ja bih kandžijom gonio. Nemam taj kapacitet”, izjavio je ministar bezbjednosti u SM BiH Dragan Mektić.
Kandžije nema, zato ima prazne čaše rezultata. Koliko je dno najbolje pokazuje primjer da državno Tužilaštvo o stanju u pravosuđu dostavi tri rečenice. Tužioci gotovo u svakom slučaju upiranja prsta u njihov nerad pozivaju se na pritisak na nezavisnost njihovog rada.
“Svi političari u ovoj zemlji vrše pritisak na pravosuđe”, rekao je predsjednik VSTS BiH Milan Tegeltija.
Ovo ni po čemu iznenađujuće priznanje Milana Tegeltije ne znači glas razuma. A i kako bi kada se ni Visoki sudski i tužilački savjet nije proslavio svojim odabirima. U tom pravosudnom krugu umotavaju se afere i zvučna imena, odmotava se sve više priča da su i sud i Tužilaštvo
pod direktnom kontrolom političkih lidera. I nikom ništa.
Čak je i Ministarstvo pravde BiH utvrdilo da držanje brojnih krupnih slučajeva u fiokama ili preblaga kaznena politika, stimulativno djeluju na počinioce krivičnih dijela. I nikom ništa.
Mnogi bi rekli da nekoliko rečenica o radu pravosuđa ukazuje da se kiminal zataškava ili da ništa ne rade. I nikom ništa. To u nekoj drugoj normalanoj zemlji ne bi bilo ni pojmljivo.
Nije ni za očekivati da će se nešto u skorije vrijeme promijeniti, jer su u korupciju i afere upetljani i oni koji bi trebalo da se bore protiv kriminala. I nikom ništa.
