Čekajući red za likvidaciju
Teza je: imali ste izbore, sa akcentom na zatvorene oči prilikom njihove krađe…
1.
Sindrom “Roditeljskog staranja” preveden na naše jezike značio bi da građani stalno očekuju da ih Međunarodna zajednica na neki volšeban način oslobodi političkih elita, što ih drže u ropskom položaju. I čekaju (bez namjere da se sami pokrenu) kada će se to (ponovo) početi dešavati…
2.
Sa druge strane, jasno je uočljivo da je ista ta Međunarodna zajednica u potpunosti zahvaćena sindromom “Nemoćnog roditelja”, koja preferira samo dio “djece”, one što čine političke elite, postupa u skladu sa njihovim željama, dok ih za ostale i nije baš previše briga – Teza je: imali ste izbore, sa akcentom na zatvorene oči prilikom njihove krađe.
3.
“Najgora od sve djece” – političke elite – izvrsno plivaju i funkcionišu između ova dva sindroma – narod drže u ropskom položaju, Međunarodnu zajednicu, koja već odavno ne može skrivati svoju ogromnu odgovornost za potop BiH (jer su aktivan sudionik na političkoj sceni), u stanju “toplo-hladno”, po principu – samo što nismo, još ovaj put…; Što Strani faktor prihvata, jer se njima nigdje ne žuri, iako je privid drugačiji. I potpuno pogrešan.
4.
I tako deceniju i još nešto jače.
5.
Hronična oboljenja u tom periodu su metastazirala, politike se vratile u devedesete, institucije su potpuno privatizovane, po principu Ja-Institucija, partokratija je evoluirala u sektaštvo; Inkvizicija je sveobuhvatna, temeljna, nemilosrdna – protjerani su gotovo svi koji “nisu njihovi”!
6.
Dio je pobijen, dio će tek pobiti.
7.
Za preostalim se traga, a dok se svi ne pronađu nekažnjena ubistva, naručene likvidacije, “sačekuše”, sadistička premlaćivanja…, će se nastaviti.
8.
Red za egzekuciju je uspostavljen.
9.
Već je toliko toga zlog zbijeno u kratkom periodu da se malo ko svemu protivi – prebrzo “zaboravljanje”, još brže “navikavanje” i skrivanje u samom sebi je svakodnevnica.
10.
Jednostavnije rečeno, strah je dominantna kategorija, strah od osvete, represije progona…; Kičma je polomljena na nekoliko mjesta i lomi se i dalje…
11.
Porodice žrtava strahuju od novih žrtava, zlikovci nekažnjeno i dalje hodaju. I čekaju znak!
12.
Što dublje skrivanje u sebi sigurnije je od bilo čega drugog, varka je kojom se mnogi zavaravaju.
Tek ih tu čekaju!
13.
Ako je otrovna tama koja obavija BiH bila cilj svega navedenog – u potpunosti je ispunjen.
14.
Politička naduravanja, prepucavanja, proigravanja, nadgornjavanja, obećavanja, zaklinjanja… od Njujorka, preko Tirane, pa sve do BiH samo su potvrda izrečenog. I ništa više!
Slobodan Vasković
