Čobanska filozofija režima
Broj radara na putevima je obrnuto srazmeran rupi u budžetu. Ali je i pravi pokazatelj na koga vlast računa kada je njegovo punjenje u pitanju. Slede oni čobansku devizu, kad vune zafali, šišaćemo ovce. I to bi bilo sasvim prhvatljivo da nije jedne sitnice – u ovoj tužnoj storiji ovce smo zapravo mi…
Pohvalila nam se u prošloj sedmici policija. Za četiri dana pojačane kontrole zabeležili su više od 7 hiljada prekršaja i to mahom za prekoračenje brzine. Apeluju oni da se brzina smanji, kao brinu za našu bezbednost. Priroda pojačanih aktivnosti, Ramera i drugih radara koje ne sklanjaju sa puta i policijskih zaseda koje vire iz grmlja je potpuno prozaična. Budžetu je potrebna finansijska injekcija. A od ovog bolje vreme ne postoji za to da se oglobi i domaći mučenik, i turista i dijaspora.
Za nas domaće, rezon je jasan – da je šta znao, ne bi ostao tu.
Za turiste – što ne sede kod kuće gde im je lepo, nego se digli da putuju.
A dijaspora treba da plati svoj izbor. Umesto da poseti egzotične destinacije, topla mora ili bar Diznilend, ona bira rodni kraj. A to zadovoljstvo košta.
Šta je jedna saobraćajna globa u odnosu na radost spoznaje da ovo nije zemlja u kojoj morate da živite, da se lečite ili, ne daj bože da vas štite.
Kad pomenusmo zaštitu, policija se hvali naplaćenim kaznama, ali krije uspeh u broju nerešenih ubistava. Skromna, kakva samo policija može biti, ne želi da ističe ovu činjenicu vrednu hvale, kao ni svoju otpornost na uticaj pomenutih ubistava.
Što bi pesma rekla, pamtim samo sretne dane i saobraćajne kazne koje pune kasu. Ono što kvari raspoloženje, nije vredno ni pomena. Pa, 21. je vek, pobogu! Kakve su ti misli, takav ti je život. Ako ste ostali bez njega, dakle života, do vas je, misli su vam bile pogrešne, poručuje bistri pogled mutnog Ćuluma.
Inače, “Nismo vam mi Srbi” – parola koja je u Rumuniji bila aktuelna tokom protesta, ponovo je tu. Njihov Lukač je smenio svog Ćuluma zbog ubistva devojke. Policija je optužena da nije reagovala na pravi način, nekoliko hiljada građana je protestovalo. Epilog – direktor policije će morati da pronađe novi posao. Kakav peh, pomisli narečeni Ćulum. “Da je imao sreće kao ja da živi u RS i dalje bi bio u sedlu”, razmišljao je on zadovoljno češkajući trbuh. Za neke je ovo zaista obećana zemlja.
Iako se čini da je sistem ovde gotovo savršen, prostora za popravku uvek ima. Toga je svestan i naj-Baja među nama. Džaba je desetkovao opoziciju, eliminisao disonantne tonove, anestezirao akademsku zajednicu, rasterao svakoga sa tri čiste u glavi, kad ti, uprkos uloženim parama u papke, i dalje u skupštini škripi.
Ispostavilo se da inteligencija Vasića, lepota Čubrilovića, pa čak ni stajling Jovićevićeve, nisu pomogli da nastupi nirvana. Ali, tamo gde su oni zakazali, promena poslovnika će uspeti, a skupština postati baš po Bajinoj meri – mrtvo more. U Srbiji je već upalilo, proći će i ovde.
Kad smo već kod hibernacije u koju će i skupštinu da gurnu, Marka Pavića je iz letnjeg dremeža, takoreći bjuti slipa, probudio niko drugi nego nasmejani premijer Višković. Šeret Radovan je Paviću priredio neprijatno iznenađenje promenom trase autoputa, ali i drugim nestašlucima na štetu Prijedora. Onako bunovnom, Paviću se Višković ukazao kao zla maćeha. To je sasvim razumljivo budući da se bore za ljubav jednog oca.
Kad smo vrhovnog, skoro Boga Oca, za razliku od jednog oca i sina koji su u nedelji iza nas pali zbog droge, drugi otac i sin su vozdigli svoje bogatsvo. Ako ste saradnik Prointera i ponosni vlasnik plantaže jabuka i svega ostalog, a pritom i pravi otac i sin, onda je za vas nebo granica.
Na ovo ošišani kažu samo jedno – Amin!
Milanka Kovačević
