Očigledno je da je sve bliže istini da Dodik neće pasti na pitanjima odnosa u BIH, nego da je u slučaju Alumine debelo zagazio u minsko polje. Tu je najbliži da plati cenu svoje privatne politike u Republici Srpskoj i njenih posledica…

Ovih dana mediji u RS objavljivali su različite aspekte bitke za preuzimanje zvorničke Alumine, ili bar startnih pozicija uz pomoć lojalnog rukovodstva. Kada je krenula storija o tajnim pregovorima sa nekoliko interesnih grupa zainteresovanih za kupovinu vladinih potraživanja, u kumulativnom iznosu oko 43 miliona KM, javnost je saznala da postoje strane kompanije povezane sa domaćim licima koje su u trci za prezimanjem centralne uloge u Odboru poverilaca.

Da podsetimo da je Alumina ćerka Birača u stečaju, koga su opljačkali ”Litvanski banditi” u nikad završenoj, a verovatno nikad ni započetoj istrazi. Litvanska UKIO Banka Aleksandra Romanova je posle stečaja u Litvaniji nastavila da štancuje papire o zalogama Alumine u fantomskim kreditima, koji su završavali u Litvaniji, na egzotičnim ostrvima, ili nikad nisu ni bili plasirani, već su samo proizvedeni papiri sa zaduženjem Birača, a na teret zaloga Alumine.

Ni najočigedniji primer pljačke 14 miliona KM iz IRB RS nikad nije rasvetljen, a njegovi potpisnici godinama su igrali važnu ulogu u timu stečajnog upravnika Laze Djurdjevića. Stvar je toliko providna, da je svakom jasno zašto se učesnici kriminalnih radnji ne privode pravdi. Zato što su bili samo šarafi u mehanizmu pljačke koja se odigrala na višem nivou u RS, sa koga se opstruiše istraga. O tome je dosta pisano pa se ne treba vraćati na ovu temu.

Razobličen je i omiljeni režmski stečajni upravnik koji je postavljen protivzakonito na to mesto, a za služenje režimu omogućeno mu je da sa saradnicima ”legalno” naplati 11 miliona KM od Alumine, za nekoliko godina
rada.

Kako navodi portal Capital.ba, od 04.08.2019., stečajni upravnik Lazo Durdjević je izjavio za Milorada Motiku koga je smenio protivno odluci Odbora poverilaca:

„Od kada je on došao stanje u „Alumini“ je sve gore i gore“.

Šta kažu nesporne činjenice

Prethodnici Motike, ponovni predsednik Upravnog odbora Mile Matić, i njegov tadašnji naslednik (2015) na nekoliko meseci Darko Lakić, imali su obrt 115 miliona KM i dug 38 miliona KM. Za vreme Motike obrt se povećao na 350 miliona KM, sa tendencijom da 2019. bude oko 400 miliona KM i 40 miliona KM dobiti. Za vreme Motike uredno su plaćane sve obaveze zaposlenima, državi i dobavljačima.

Otvoreni su novi pogoni sa višim stepenom finalizacije, zaposleno je nekoliko stotina novih radnika i izgrađeno je obdanište za decu zaposlenih.

Motika nije idealan. Voleo je dobru kapljicu, i uredno je jureći autom sakupljao saobraćajne prekršaje. Jureći poslovne rezultate napravio je i ozbiljan problem. Sa obrtom od blizu 400 miliona KM i dobiti od 40 KM, postalo je jasno da se lestvica za preuzimanje Alumine podiže.

Time su dovedeni u pitanje računi interesnih grupa zainteresovanih za privatizaciju ove fabrike po načelu: ”Pokažemo papir sa navodnim milionima, onda preuzmemo Aluminu i isplatimo je njenim sredstvima na teret zaposlenih, dobavljača, razvoja itd…”

Međutim, obelodanjeni poslovni rezultati Alumine i poslovni bonitet interesenata srušili su taj koncept. Narodski rečeno, teško može da prođe kupvina Alumine za ”tepsiju ribe”. Značajno je podignuta lestvica, na kojoj se, između ostalog, spotakao i Batagon. Jedino ne može da se spotakne stečajni upravnik Lazo Djurdjević.

Šta je kandidovalo Lazu Djurdjevića za poziciju otimačine i nedodirljivosti koju nije imao ni Milorad Dodik u slučaju kredita Pavlović banke. Očigledno služenje ključnim igračima države i ekonomije Republike Srpske.

Koji su to igrači?
.
Najpre da pogledamo ko su kandidati za preuzimanje Alumine za čuvenih 43 miliona KM. Do sada poznati sledeći:

1. Batagon iz Cuga u Švajcarskoj na čelu sa Daliborom Matićem

2. Pavgord, Foča – Galens, Novi Sad – Gordan Pavlović, Nebojša Petrić

3. Pavgord posebno, na osnovu kupljenih potraživanja UKIO Banke

4. Ponuda Upravnog odbora i menadžmenta Alumine

5. AluChem – Ronald Zapletal, Sinsinati, Ohajo, SAD

6. MG Mind – Mladen Milanović Kaja

7. Metal Investments Limited, London – firma koju je nudio Rajko Dukić, na čelu sa braćom Sekanići, koja je eliminisana u startu, zbog tvrdnji da je njihov partner povezan sa režimom Mila Đukanovića u Crnoj Gori sa kojim trenutno Milorad Dodik nije u dobrim odnosima.

Kod ostalih je situacija sledeća

1. Favorizovani Batagon je ispao iz trke jer nije ispoštovao ugovor sa Vladom o plaćanju potraživanja. Usput, nije ispoštavao ni deo koji se odnosi na investiranje u hotel Bistrica, ali to su mu progledali kroz prste. Sada nastoje da se vrate u igru i prete tužbom Vladi i premijeru Radovanu Viškoviću da Vlada nije ispunila obaveze. Inače, Batagon je pokušao da kupovinom akcija Pavlović banke založi depozit banke, za plaćanje vladinih potraživanja Alumini, ali mu je to odbila Agencija za bankarstvo. Upućeni kažu da su se ovih sedmica opet približili Dodiku i da traže svoju drugu priliku.

2. Pavgord, Foča – Galens, Novi Sad – Gordan Pavlović, Nebojša Petrić su se udružili i preuzeli upravljački paket akcija Pavlović banke nastojeći da kroz takvu operaciju dođu do potrebnog kapitala za kupovinu potraživanja. Dodik im nije naklonjen, ali zna se da on dosta lako može da promeni stav i pod kojim okolnostima.

3. Pavgord posebno, na osnovu kupljenih potraživanja UKIO Banke je stara storija sa nizom sudskih postupaka na različitim nivoima, gde niži sudovi ne priznaju odluke viših i gde Lazo Djurdjević traži šansu da zbog raznih apelacija traje bar još šest godina na mestu stečajnog upravnika Birača. Radi se o nepriznatim potraživanjima u iznosu 122 (pominje se i 155) miliona KM od litvanske UKIO Banke i na osnovu toga traži svoju šansu.

Interesantno je da je celu priču o kupovini tih potraživanja bila uključena i Vlada RS pa je Gordan Pavlović leteo u Litvaniju vladinim avionom da zaključuje posao. Jasno je da se radilo o spasavanju domaćih partnera Litvanskih bandita, koji su debelo umešani u njihovo iznošenje miliona iz RS.

Ako se taj avion često uskraćuje i predsednici RS Željki Cvijanović, zna se ko je mogao da odobri letove u Litvaniju, čuvajući se od raspetljavanja litvanskog klupka. U svakom slučaju, čini se da je Pavgord izigran i da ne može da izvuče ni uloženo.

Dodatne komplikacije donela je nova prijava potraživanja Ukio banke iz Litvanije u iznosu cirka 15 miliona evra, koju je prihvatio Litvanski sud. Javnost o tome još nije obaveštena jer je stigla ovih dana. Ova prijava čini izlišnim kupljena potraživanja Pavgorda, jer u Litvaniji mogu da ”štancuju” takve papire sa milionskim potraživanjima kad god požele.

Bilo kakvo priznanje potraživanja Pavgordu u domaćim sudovima, dovelo bi do lanca novih zahteva iz Litvanije. Jer, tamo sudovi presudjuju za litvanske firme, a u RS može i prema dogovoru, i nezakonito, na štetu RS.

4. Ponuda Upravnog odbora i menadžmenta Alumine je objavljena u medijima i upućena je Miloradu Dodiku, Željki Cvijanovići i Radovanu Viškoviću. U njoj se navodi da Alumina može iz svojih sredstava da isplati vladina potraživanja u iznosu 43 miliona KM, da nastavi sa razvojem, izađe iz stečaja i otplati sve dugove. To je jedan od ključnih razloga smenjivanja Motike, jer je tom javnom ponudom obelodanjeno ono što je BN
izveštavao od prvog dana kada je počela priča o Batagonu..

Lazo Durdjević je dobio zadatak da nađe razloge za smenu Motike i nastavi dalje sa stečajem. Milorad Dodik je tako mogao da nastavi da sa brojnim proscima pregovara o mirazu za mladu.

5. AluChem – Ronald Zapletal, Sinsinati, Ohajo, SAD se pojaio u jeku bitke, sa adekvatnim bonitetom za kupovinu potraživanja. Uz to, Zapletal je imao punu podršku američkog ambasadora u BIH, sa kojim je posetio Milorada Dodika.

Međutim, kako cena miraza u vidu skidanja američkih sankcija, nije povezana, nije mogla da bude rešana u ovakvom komercijalnom aranžmanu. Zapletal nudi 100 miliona dolara, što za kupovinu potraživanja, što za razvoj, ali ko sme Amerikancima da traži proviziju i da ih uslovljava političkim zahtevima. A bez tog u RS nema posla. Tako su njihove šanse svedene na minimum minimuma.

6. MG Mind – Mladen Milanović Kaja javlja se kao pobednik. On tvrdi da mu je lično Dodik garantovao da će u slučaju da ne uspe Batagon, on biti kupac potraživanja, pod uslovom da ima dovoljno novca. Kaja sada tvrdi da je prikupio sredstva, ali ne žuri, pa ne deluje uverljivo. Uz to, odnosi njegovog sugrađana i partnera Zorana Tegeltije i njihovog klana u RS sa Dodikom, ali i ostalim političkim krilima u SNSD postaju sve složeniji.

Radmanović i Radojčić nemaju interes za Aluminu, kao ni ekipa iz Kneževine Hercegovine (dovoljan im je ERS), ali im ne odgovara jačanje ekipe o kojoj pišu mediji kao klan iz Mrkonjić Grada plus Željka Cvijanović i Dragan Lukač.

Za sada Kaja je pobednik i čeka da se smire strasti i pristupi kupovini potraživanja. Međutim, izgleda da će i on imati problem ne samo sa novcem, već i sa svim spornim aspektima koji prate Aluminu. To su alavi stečajni upravnik koji trguje sa svim interesnim grupama, Milorad Dodik koji ne drži reč, ali i suprotstavljeni klanovi koji imaju podeljene pozicije u sistemu izvršne vlasti i pravosuđu. U ovom trenutku, Dodik balansira da sačuva jedinstvenu stranku, SNSD, i u tome će stalno menjati svoju podršku pojedinim klanovima.

Za sada bitka i dalje traje. Lazo Djurdjević je krenuo u medijsku ofanzivu da sakrije svojih 11 miliona KM. Optužio je Motiku da je sproveo zaključak Vlade sa potpisom Željke Cvijanović.

Češki Geotest koji se pominje je potpisao ugovor o konačnom zbrinjavanju 22 miliona tona opasnog ekološkog otpada, crvenog mulja sa ph 12. Za neupućene, kad u jezero tog mulja upadne krava, ostane samo kostur.

Jezero ima površiniu od 100 hektara

Geotest je renomirana kompanija koja radi za Evropsku komisiju i Ujedinjene nacije takve poslove širom sveta. Uostalom sanirali su posledice ekološkog zagađenja posle bombardovanja NIS-a u Novom Sadu 1999. Ta kompanija je kompetentna i da reši problem piralena u Banjaluci, ali posle svega, nema interesa da se tim bavi. Zajedno sa Institutom Slovačke Akademije nauka u Košicama, Geotest je obavio potrebna istraživanja i došao do rešenja za eliminaciju crvenog mulja. Istovremeno je Alumini predao stručnu dokumentaciju o tome.

Pored toga Geotest je rešio decenijski problem eliminacije cinka tokom proizvodnog procesa u Alumini, što je zvanično demnstrirano. Do primene rešenja nije došlo jer Alumina dve godine nije potpisala ugovor o tome. Primena tog rešenja donela bi Alumini uštede merene desetinama miliona KM.

Iz pouzdanih izvora, saznajemo da je ovaj tehnološki koncept Geotesta zajedno sa jezerom crvenog mulja nuđen Batagonu kao utešna nagrada kada Kaja kupi potraživanja. Rešenje za redukciju cinka nisu mogli da ponude jer je ostalo sključivo u posedu Geotesta.

Ugovor sa Geoboksom je bez ikakve ekonomske posledice i potencijalne štete jer stoji da je Alumina spremna da kupuje boksit koji ova firma može da eksploatiše po cenama i na način kao za sve druge dobavljače, bez ikakvog plaćanja unapred i sličnih stvari.

To je ugovor o evidentiranju potrebe, a zna se da Alumina ima problem u snabdevanju boksitom.

Kada se zna da su neki dobavljači dobijali avanse od 300.000 KM koje nisu mogli da ispoštuju, onda Lazino pitanje treba da ide u tom pravcu. Ali naravno da ne ide kad je on to odobrio.

Šta se dešava:

1. Srušena je koncepcija jeftine privatizacije

2. Razotkrivena stečajna hobotnica sa otimačinom oko 11 miliona evra

3. Nudi se rešenje za separaciju i uklanjanje crvenog mulja kompanije koja je time ovladala uz sopstvene troškove, drugim kompanijama

4. Trajno se ugrožava ekološka situacija u zvorničkoj regiji, rekama Drini, Savi i Dunavu.

Tačka 4. je omča oko vrata privredi RS. Za slično, ali manje jezero nastalo u proizvodnji aluminijuma Vlada Crne Gore je povukla od EU fondova preko 200 miliona evra za projekte i prve faze sanacije. Za saniranje jezera crvenog mulja na potezu Đulići iznad Zvornika potrebno je preko milijardu evra. Geotest je nastojao da to reši kroz ekonomski održiv projekt separacije korisnih elemenata.

Kada je došao do rešenja, počele su uobičajene igre oko preuzimanja (otimačine) potencijalno lukrativnog posla, što je standard u RS. Naravno, otimači previđaju da mogu da obezbede desetine miliona za postrojenje za separaciju, pa bi onda gledali dobro poznati Kaldera scenario. Uzeti koncesiju od države besplatno, a onda tražiti žrtve u Evropi da im se to proda. Ako se takvi ne nađu, onda to otkupi država ili njeno preduzeće (slučaj HE Bistrica).

Šta je problem tačke 4?

Do sada je zatvoreno devet fabrika sličnih Alumini, između ostalog, zbog ekološke opasnosti. U Mađarskoj Ajki je 2010 usled većih padavina došlo do prodora crvenog mulja i tom prilikom je poginulo 10 meštana obližnjeg mesta a prek 150 povređeno.

Fabrika je posle toga definitivno zatvorena, a EU je pokrenula poseban krizni mehanizam. Ukoliko se u Zvorniku nastavi sa punjenjem jezera koje je na velikoj visini, u odnosu na ravnicu u Mađarskoj, katastrofa bi mogla da buda drastično veća. O pitkoj vodi u blizini toka Drine i ekološkoj smrti ove reke, zagađenju Save i Dunava, da ne govorimo.

Sve je bliži dan da će zabrinuta EU potegnuti neki od mehanizama ekološke prevencije koje se tiču zaštite od visokih kriznih rizika.

Epilog:

Lazo Djudjević je smenio Motiku, mašući sa nekoliko ugovora koje je on potpisao. U tim ugovorima je šteta nula, finansijski promet nula, a potencijani odšetetni zahtevi prema Alumini ne postoje i nisu ukalkulisani.

Lazo manipuliše da njihova vrednost prelazi 100.000 KM, što ne stoji. Njihova vrednost bi tek bila utvrđena i rešena novim detaljnim operativnim ugovorom. To je već čuveni mehanizam jeftine galame, ”Drž’te lopova”, kojim pravi lopovi skreću pažnju sa sebe.

A kao i mnogi slični on ima debelu podršku. Oslobođenje i drugi mediji su preneli kako ga je nazvao lično Milorad Dodik i naredio ko ostaje, a ko treba da bude smenjen. Naši izvori kažu da je tri dana ranije Dodik zvao Motiku i rekao mu da se ništa ne menje i da on ostaje. Ostaje pitanje, ko je u međuvremenu zvao Ddika i koja je bila cena ovog ishoda.

Upućeni kažu da je protiv Motike lobirao i šaf Predstavništva RS U Ruskoj Federaciji Duško Perović, čije desetine hiljada tona boksita stoje zarobljene u jednoj luci zbog nestručne logistike i alavosti. Motika nikako nije hteo da Alumina plati nekoliko stotina hiljada KM ležarine i spase biznis Dodikovog amoproglašenog ”ambasadora” Republike Srpske u Rusiji. To jeste tačno, ali verovatno, ne i dovoljno. Bilo je još poziva unutar Repulike Srpske.

Očigledno je da je sve bliže istini da Dodik neće pasti na pitanjima odnosa u BIH, nego da je u slučaju Alumine debelo zagazio u minsko polje. Tu je najbliži da plati cenu svoje privatne politike u Republici Srpskoj i njenih posledica.

Na kraju još malo o Lazi

Nesporne činjenice kažu da je Lazo do sada izvukao 11 miliona KM iz Alumine, kroz naduvane troškove svog navodnog rada i svojih pravnih i emotivno-poslovnih pomagača. Da li je baš sve u skladu sa zakonom i da li se zaista radi o legalnom i ”poštenom otimaču” Alumininih novaca.

U jednom od čuvenih finansijskih slučajeva u Republici Srpskoj,, gde je bilo i privođenja, Milorad Dodik je bio pod lupom javnosti zbog kredita od 1,6 miliona KM od Pavlović banke. Posle se pokazalo da postoje kakvi takvi papiri, i da se kredit otplaćuje.

Međutim, kada stečajni upravnik Lazo Djurdjević uz par saradnika, među kojima su i učesnici milionske Litvanske pljačke, naplati 11 miliona, onda je to nesporno i zakonito. Kada Lazo raskine ugovor za zakup rezervoara u Pločama i napravi direktnu štetu Alumini preko 20 miliona KM, onda je to zakonito. Kada on i njegov poslovno-emotivni partner Pero Vasiljević prave bahanalije sa maloletnicama, onda je to zakonito. Kada Lazo Djurdjević bude rekorder po broju stečajnih postupaka u RS, onda je to zakonito! Kada Lazo Djurdjević dobija stečajne postupke širom RS, od Foče, Zvornika i Bijeljine, bez obzira na mesnu nadležnost sudova, onda je to normalno i zakonito!

Gde stanuje zakon u RS. Kod ”potkovanog” Milana Tegeltije na čelu tima koji postavlja za sudije i tužioce presuđivane kriminalce ili koji falsifikuje bodovanje kandidata za sudijske funkcije da bi uz to, još i protivno zakonu, postavljao nosioce pravosudnih funkcija, kao što je to slučaj u Brčkom.

Da li je neko video poresku prijavu Laze Djurdjevića u proteklih par godina i da li su stečajni upravnici dužni da prijave imovinu, svoju i članova porodice? Ako nema niti takve, niti poreske prijave, gde su onda isparili milioni KM koje je stečajni upravnik naplatio od Alumine.

Očigledno je da je stečajni upravnik Lazo Djurdjević posebna persona u RS, izvan zakona i sistema. To ga kvalifikuje za sve izvesniji strateški stečaj u budućnosti.

Sutra, kada posle katastrofalnih privrednih rezultata i pada proizvodnje 16% u 2019, Republika Srpska bude bankrotirala, Lazo Djurdjević će biti najbolji kandidat za stečajnog upravnika RS. Međutim, tada sudije iz RS, sigurno  neže biti u prilici da postave tog stečajnog upravnika.

BN