Sad kad smo se trenutno ratosiljali finasijskih problema, poučavaju nas naše vođe, potpuno je nepristojno pitati zašto smo dospeli na ivicu bankrota…
Ludosti u samom finišu avgusta opravdale su tradiciju koja se vezuje za osmi mesec u godini. Dok je Višković sasluživao na liturgijama, Dodik je, poput bika koji je video crvenu maramu, hteo da razvali sve – od institucija do Alumine. Maramom je, pošto nema pametnija posla, mahala Željka.
Trošili smo više nego što imamo. Iako smo se na tezgi nudili, rupa je bila sve veća, a zapisi iz trezora nedovoljni. Na kraju nam je sirota majka Srbija obećala koju desetinu miliona. Tek, da se ne raspadnemo.
Ali, kakve smo pameti, umesto da platimo dugove i obezbedimo hranu, sve ćemo potrošiti na provod, krpice i silikone. Poznato je da nam je vlast sa mozgom sponzoruše. Bitni su avioni i kamioni. A i helikopteri i Prointer pride. Ostalo može niz vodu, pa koliko ko da. Od Elektroprivrede do šuma. Ako bude stani – pani, spremni su da unovče i Galijaševća. Ako uopšte postoji neko ko bi za njega dao pet para.
Elem, sad kad smo se trenutno ratosiljali finasijskih problema, poučavaju nas naše vođe, potpuno je nepristojno pitati zašto smo dospeli na ivicu bankrota. U stvari, tvrde da smo novac uzeli ne zato što nam treba, jer smo u suficitu, nego da pokažemo da je Srbija uz nas.
Kao što dolikuje najvažnijoj fguri u RS, premijer Višković je u protekloj sedmici imao pune ruke posla. Kraj avgusta je u znaku crkvenih praznika, a u bogomolji su navikli na njegovo sasluženje. Tvrde da smo tako bliže svevišnjem. A da bi uspostavio kvalitetnu konekciju zemlja – nebo – zemlja, premijer je aterirao i u Trebinje gde je zakopao kamen temeljac i upokojio ono malo iluzije da su institucije iznad pojedinca poklonivši se knezu vitezu. Što se Viškovića tiče, u feudalizmu nam je bilo najbolje. On se seća tog perioda kada je, pre nego što ga je Servantes podelio, kao Sančo Pansa sa mozgom Don Kihota jahao na mazgi.
Pošto nema mnogo posla kao predsednica jerbo je u RS sve pod konac, da ne kažemo konopac, Željka Cvijanović se bavila sređivanjem stanja u stranci. Konstatovala je, sve mašući maramom, da će na izborima biti i starih i novih imena. Rekla je da nemaju klasičnu kampanju jer su im kadrovi stalno na terenu o državnom trošku. To je sasvim razumljivo budući da se radi o takvim tipovima ličnosti koje bi svaka druga država čuvala u institucijama zatvorenog tipa. Samo se kod nas šetaju i šire na javnim servisima.ž
Kad pomenusmo RTRS red je da im odamo priznanje. Da ih nije nikad ne bismo saznali da postoji Istočna alternativa sa predsednikom Vojinom Pavlovićem koji stoluje u Bratuncu.
Elem, alternativni Vojin (koga ne treba mešati sa poznatijim Slobodanom Pavlovićem kojeg sa alternativom povezuje samo frizura), ako je verovati RTRS-u, ima tapiju na mudrost i znanje. Predvideo je da ćemo opstati samo ukoliko ostanemo na kursu državotvorne politike SNSD-a, a propasti ako budemo sledili sarajevske vazale koji našu decu guraju u ruke NATO janičarima. Ova prognoza je Pavlovića svrstala rame uz rame sa mačkom Ahilom i svinjom Markusom koji su globalno postali poznati pogađajući pobednike svetskih prvenstava. Čujemo da se za njega raspituju iz Katara kako bi ga rezervisali za naredno prvenstvo predviđajući da će za takvim prorokom biti prava jagma.
Zato se niko ne otima za Savet za implementaciju mira, poznatiji kao PIC, koji je prošle nedelje gasio požar u Predsedništvu. Naime, našim predsednicima je sugerisano da će krčkanje Saveta ministara podstaći ako nalože vatru. Baš kad su se zahuktali sa zapaljivom retorikom pojavio se PIC sa šmrkom. Međutim, nevešti, spetljali su se oko creva iz Amerike, potom skočili svi na nekompatibilni ruski ventil, nastala je opšta zbrka, a PIC figurativno otišao u Honduras.
I dok traje masovni odlazak mladih, predstavnici vlasti nastavljaju sa bajkama čime pokazuju da nas tretiraju kao decu. Ono što sa sigurnošću možemo da kažemo je da smo kolektivno ušli u deveti mesec. Prosto nas je strah da pitamo šta će iz svega da se izrodi.
Milanka Kovačević
