Tuga. Samoća. Oduvijek smo bile samo ti i ja…

I kad ste se razveli…
I kad si zivjela u bakinoj kuci sa mnom, samo ti i ja…
I kad te je istjero iz Laktasa…
Samo ti i ja…
Iz vase kuce…
Onda je ujak umro. Ostali smo na cesti. Ti, ja i tetka Janja…
Napravili smo svoju kucu. Tata je pomogao. Uselili smo se tog 8 avgusta 2016. i onda šićarđije sa autoputa…
Mile ga je pravio. Stankovicu u dil. Strabaku u san…
Prešli ste, preko sto duluma nase zemlje…
Niste isplatili ništa…

Napravili ste podvožnjak, nadvožnjak, pristupne puteve…
Sve preko zemlje mojih predaka…
Ona je gledala a karcinom ju je odnosio…
Davno sam vas odjebala, “dragi moj” – odvratni SNSD-u, koji je moja Božana stvarala…
I umirala je tri godine a ti si Milorade, pravio autoput po našoj zemlji i bolila te briga…
Mi smo bile niko i ništa…
I umrla je…
I onda su neki od vas došli na sahranu. A neki su se pravili ludi…
Vasa prva odbornica u mandatu 2000 do 2004. to je bila Božica Rudić…
Oduzeli ste joj njenu pradjedovinu…
Novac sa kojim bi ju liječila…
Gdje će ti duša Milorade, gdje ce ti djeca, a gdje unucad…
Ja nemam nijedno…
I boricu se protiv takvih ko ti, dok kuca ovo srce u grudima…
A ne bojim vas se i nikad vas se necu bojati…
Pokoj ti duša majko…

Nikolina Rudić