Kao u nekoj bajci, teroriše nas troglava aždaja koja jede konje i junake…

Dobro, ne baš konje nego volove. A i sa junacima smo tanki. Bilo kako bilo, tu je ala kojoj nema ko da se suprotstavi. Možda zato što za nju ne važi ona narodna da tri glave više znaju od jedne. Ovde je važnija poslovica da se nekoga ko je lud za troje treba kloniti. Zato se evakuiše i onaj ko niti je to želeo, niti je planirao.

A budala, kao budala, što joj više popuštate, kad vidi da nema otpora, ona obesnija. Razumljivo je onda što je pompezno najavljivan dan D rezultirao ničim. Mučenog Tegeltiju su kao konopac natezali Dodik sa jedne, a Dzaferović i Komšić sa druge strane.

Desilo se baš ono što smo i očekivali. Godine koje su pojeli skakavci zamenili smo za decenije koje nam guta troglava aždaja.

Onaj sa metrom preko leđa je mogao da parira dvojici od pola metra, pa je sednica završena pat-pozicijom. Novi ANP cirkus, pardon ciklus, se očekuje u utorak kada ćemo videti ko će koga navući. Kako sada izgleda, opcije su otvorene i sve je stvar trgovine.

Bitno je naglasiti da su Tegeltiju već ispipale bezbednosne službe i rekle da je potpuno kvalifikovan da još više služi narodu. Nesavestan rad na jednoj funkciji samo može da vas preporuči za novu. Jer, vidite šta je tu po sredi. Nije Tegeltija zloupotrebio svoja ovlašćenja iz hira nego za naše dobro.

On je ispitivao granice dokle njegovo služenje otadžbini i narodu (u nedostatku kralja) može da ide. Jasno je da oni koji slede pravila ne donose promenu. Samo oni koji iskušavaju sistem mogu da mu otkriju prednosti i mane. Zato i odlaze oni koji bi pošteno radili, jer je sistem podešen tako da ih eliminiše. Ostaju i napreduju oni koji pomeraju granice u zloupotrebama i bahatosti.

Kad smo već kod ovog poslednjeg kvalieta (koji jeste conditio sine qua non svakog ko pretenduje da bude neko i nešto u ovoj močvari) prvi među nama su vikend počeli u čuvenom Agapeu pevajući uz Cecu, a završili helikopterom slećući u Stričiće.

Dodik je, recimo, došao do dva zaključka. Prvog, da je akustika bolja pod šatorom nego u separeu kluba na vrhu Boske. I drugog, da se na Manjači oseća kao pelivan na vašaru. Dakle, u svom prirodnom staništu.

Zato je pustio duši i glasu na volju, menjao šatre i solirao sa čuvenim umetnicima, takoreći, virtuozima u buđenju primalnog – Goci bendom i Sinovima Manjače.

Ovaj čovek iz naroda je pokazao da nismo odmakli daleko od šume i time zadao žestok udarac kreacionistima koji su počeli da se šire. Ako je i postojala sumnja u Darvinovu teoriju evolucije, u nedelju je Dodik razvejao, što je samo po sebi veliki doprinos posrnuloj nauci na ovim prostorima.

A doprinos nadi koja, po definiciji poslednja umire, dala je Poreska uprava. Za nagradnu igru u kojoj se dele četiri stana u zamenu za 10 fiskalnih računa, stiglo je milion koverata. Jednom rečju, u proseku svaki stanovnik RS je ušao u bubanj.

Ostalo je još da se isti zavrti, pa da vidimo ko će se skućiti u Banja Luci. Ako znamo da su stanovi kupljeni od kuma i prijatelja, opravdano sumnjamo da se dobitnik već zna i da je to, kakva slučajnost, kum i prijatelj. Ali, to je i normalno u zemlji u kojoj ostvarenje želja za većinu ljudi zavisi od bubnja.

Otuda je logičan sled stvari da se Kočićevim likom i delom danas kite oni koji su mu antipodi. Možda je to i razlog što je vek kasnije i dalje bolno aktuelna njegova misao da je onaj ko iskreno i strasno ljubi istinu, slobodu i otadžbinu, slobodan i neustrašiv kao Bog, a prezren i gladan kao pas.

Milanka Kovačević