10. Rogovi nosoroga

Godine 2013. u Dablinu je izvedena je jedna od najbizarnijih krađa ikada. Maskirani muškarac razoružao je čuvare Irskog nacionalnog muzeja i ispred nosa im odneo eksponate vredne 650.000 dolara. Ipak, nije bila reč ni o kakvom nakitu ili umetninama. Odneo je četiri glave nosoroga, da bi s njih skinuo rogove i prodao ih na crnom tržištu Istočne Azije. Iako je sve do nedavno Kina bila najveće tržište na kome su se postizale najviše cene, Vijetnam je preuzeo vođstvo.

U toj zemlji rog nosoroga vrlo je popularan među bogatašima jer veruju da leči mnoge bolesti, a najvažnija je – impotencija. Tako se rog nosoroga melje i pretvara u prah koji se šmrče poput kokaina, a taj se običaj smatra statusnim simbolom. Jedan rog, zavisno od vrste i veličine nosoroga teži od 1-3 kilograma, pa mu i cena varira od 25.000 do 75.000 dolara i postao je mnogo cenjeniji od slonovače.

9. Tartufi

Iako ceo svet smatra da najkvalitetniji primerci ovih skupocenih gljiva intenzivnog mirisa rastu u Italiji, o tome bi se moglo itekako diskutovati. Jer, oni bolje upućeni dobro znaju da italijanski preprodavci često u sezoni branja tartufa – u oktobru i novembru, putuju Istrom i od lokalnih berača otkupljuju tartufe za keš. Beli je najcenjeniji, ali je i crni vrlo skup.

Naravno, istarski tartufi na italijanskom tržištu postižu mnogo veće cene, pa se i izvoze, pod nazivom ‘italijanski proizvod’. Ipak, mora se priznati da je gradić Alba između Torina i Đenove najveće tržište tartufa, a tamo je 2009. godine kilogram Tuber magnatuma postigao cenu od 14.000 dolara.

8. Painit

Vrlo redak mineral koji je dobio ime po svom pronalazaču, britanskom geologu Arturu Painu koji ga je iskopao u Mjanmaru 1950, nakon što se dokazalo da je reč o do tad sasvim nepoznatoj stvari.

Boja mu varira od narandžasto-smeđe do smeđe-crvene slične topazu zbog prisutnosti gvođžđa. Kristali su heksagonalne forme i do danas ih je vrlo malo pretvoreno u brušeno drago kamenje.

Godine 2002. u Mjanmaru je otkrivena je nova lokacija s većim zalihama painita s nekoliko hiljada kristala i fragmenata. Svejedno, i danas je vrlo malo brušenih kristala i zato gram painita može koštati od 300.000 dolara za gram.

7. Zlato

Svi znamo uglavnom da je od pamtiveka najvredniji metal. Pre svega jer je vrlo redak, lako se s njim rukuje, lako prerađuje i ima karakterističnu boju. Pre tri godine izračunalo se da je ukupna količina zlata na zemlji 186.700 tona.

Od novoproizvedenog zlata 50 odsto ode u nakit, a 40 odsto se koristi u investicijske svrhe i čak 10 odsto u industriji. Prošle godine, cena zlata na svetskom tržištu bila je oko 40 USD za gram. Uprkos tome, bahati milineri i dalje naručuju hranu ukrašenu listićima zlata, ili pak naručuju spa tretmane zlatom, što nema nikakvog smisla, nego je samo statusni simbol.

6. Plutonijum

Radioaktivni i otrovni hemijski element otkriven je 1934. godine. Neznatne količine mogu se naći i u prirodi, ali je stvoren u laboratoriji. Za razliku od drugih metala, ima relativno nisku tačku topljenja na 640 stepeni, ali i neobično visoku tačku ključanja od oko 3315 stepeni Celzijevih.

Ima dakle samo dve važne funkcije – prva je da se koristi kao izvor nuklearne energije, i drugu, manje humanu – kao sredstvo za proizvodnju nuklearnog oružja. I plutonij 239 i 241 mogu proizvesti lančanu nuklearnu reakciju. Bomba nazvana Fat Man – Debeljko – koju su Amerikanci testirali 1945. i mesec dana kasnije bacili na Nagasaki imala je plutonijum.
Gram plutonija košta 4000 dolara i ne zvuči previše skupo. Prilično je dostupan svakome, a naročito ako se znaju mogućnosti upotrebe.

5. Šafran

Najskuplji začin na kugli zemaljskoj, a proizvodi se u jugoistočnoj Aziji. Ipak,

prvo je počeo da se uzgaja u Staroj Grčkoj, a prvi zapisi o uzgoju šafrana datiraju iz s kraja 2. veka p.n.e.

Kvaliteta zavisi od dela biljke koja se koristi za začin, a biljka šafran iz Irana, Španije i Kašmira je najkvalitetnija i klasifikuje se prema broju smeđe-crvenih tučkova i žutih prašnika.

Da bi se proizveo jedan kilogram začina, potrebno je ubrati oko 150.000 do 200.000 cvetova koji se sade na površini od oko 1000 kvadratnih metara. Godišnja proizvodnja ovog začina iznosi oko 300-400 tona, a kilogram stoji i do 15.000 dolara.

4. Dijamanti

Poznati su jer imaju najveću čvrstinu od svih poznatih materijala. Mnogi dijamanti su vrhunske čistoće, a ima ih u mnogim bojama, od prozirne, do crvene, roze i žute.

Formiraju se u zemljinoj kori pri vrlo visokim temperaturama i pod vrlo velikim pritiskom i da bi se stvorili potrebni su vrlo specifični uslovi. Veliki dijamanti su zaista vrlo retki i samo 20 odsto njih su prikladni za nakit.

Najčešće se koriste za nakit ili u prerađivačkoj industriji za rezanje vrlo tvrdih materijala. Vrednost im se na tržištu procenjuje prema tzv. 4 slova C – a to je karat tj. veličina, zatim rez, pa boja i prozirnost( carat, cut, color, clearance). Najskuplji dijamant ikad prodat se zove ‘Pink Star’. Ima 59,6 karata i prodat je za 71.200.000 dolara u Hongkongu.

3. Žad

Tipične prekrasne jake zelene boje poznat je u azijskoj umetnosti već hiljadama godina, a reč je o dve vrste dragog kamenja- nefritu i žadeitu. U Evropi je poznatiji svetlozeleni, dok se u Kini vole i druge boje poput tamnije zelene, a onaj biserno-bele boje je vrlo cenjen.

Ljudski rod ga poznaje već 7.000 godina jer se najpre koristio za izradu oruđa i oružja zbog svoje tvrdoće i otpornosti. U kineskoj tradiciji je simbol dugog života i dobrog zdravlja, a najbogatije i najuglednije ličnosti Kinezi su sahranjivali u odelima od žada.

Cena po gramu zavisi od kvaliteta i čistoće, ali gram košta oko 500 dolara.

2. Kalifornijum

Radioaktivni metalni element prvi put je stvoren u laboratoriji za zračenje u Berkliju, u Kaliforniji 1950. godine. Kalifornijum-252 ima snažnu moć emitovanja neutrona, a po miligramu ovaj metal može da proizvede 139.000.000 neutrona u minutu. Stoga je idealan kao pogonsko gorivo za nuklearne reaktore, ali se koristi i u terapiji nekih vrsta tumora na mozgu i tumora materice kad druge terapije zračenjem nisu efikasne.

Do 2016. godine proizvedeno je samo 8 grama kalifornijuma-252, a godišnje se proizvede samo 40 miligrama. Niko ga ni ne kupuje u gramima, nego se prodaje u mikrogramima jer bi za samo 1 gram trebalo izdvojiti 27.000.000 dolara.

1. Antimaterija

U atomskoj fizici reč je o antičesticama. Svaka čestica ima svoju antičesticu – proton je pozitivan dok antiproton ima negativni naboj. Sudaranjem materije i antimaterije dolazi do međusobnog poništavanja što proizvodi neverovatnu energiju. Materija i antimaterija imaju primenu u medicini, ali i u proizvodnji nuklearnog oružja. Izolovana i pothranjena antimaterija mogla bi da se koristiti kao gorivo za međuplanetarna ili čak međugalaktička putovanja.

Godine 2006. izračunalo se da bi trebalo utrošiti oko 250 miliona dolara za proizvodnju 10 miligrama antimaterije, odnosno, za jedan gram oko 25 milijardi dolara.

Kurir.rs